Џон Роналд Рејл Толкин

                                                        Живот и дјело

1892. Џон Роналд Рејл се родио 3.јануара у Блумфонтејну у Јужној Африци. Родитељи су му били Енглези. Брат Хилари се родио 1894.

1895. Мајка, Мејбл Толкин, води дјецу назад у Бирмингем у Енглеској. Отац, Артур, умире у Африци

1900. Роналд креће у основну школу Краљ Едвард

1904. Мајка умире од дијабетеса у 34.години

1905. Браћа се селе у дом своје тетке у Бирмингему

1908. Роналд уписује први семестар на Оксфорду

1914. Роналд се вјери са својом љубављу из дјетињства, Едит Брет. Са почетком Првог свјетског рата враћа се у Оксфорд да заврши студије.

1915. Постиже најбоље резултате на испиту из енглеског језика и литературе. Пријављује се у Ланкарширске стријелце

1916. Жени се са Едит Брет. Одлази у рат у Француску.Учествује у бици на Соми као други поручник. Враћа се у Енглеску повријеђен ударом гранате

1917. Током опоравка почиње да пише Силмарилион. Рађа му се први син Џон

1918. Унапријеђен је у првог поручника и смјештен у Стафодширу. Рат се завршава. Враћа се са породицом у Оксфорд и придружује се редакцији Новог енглеског рјечника(New English Dictionary)

1919. Ради као хонорарни професор у Оксфорду

1920. Добија посао лектора на Катедри за енглески на Универзитету у Лидсу. Рађа му се други син Мајкл.

1924. Постаје професор енглеског језика на Универзитету у Лидсу. Рађа му се трећи син Кристофер.

1925. Толкин и Е.В.Гордон објављују књигу Сир Гавејн и Зелени витез. Толкин је постављен за професора Англосаксонске катедре у Оксфорду

1926. Почиње његово дружење са К.С. Луисом, аутором серијала Хронике Нарније. Њих двојица инспирацију траже у хришћанским вјеровањима и германским и финским легендама.

1929. Рађа му се ђерка Присила.

1936: Толкин одржава своје предавање на тему: Беовулф – чудовишта и критичари. Исте године завршава књигу Хобит коју је првенствено писао за своју  дјецу, и није је мислио издати.

1937. Хобит је објављен. Постиже свјетску славу која траје до данас, али која је премашена од стране наставка који почиње исте године. Назвао га је: Господар прстенова

1939. Толкин држи предавање на тему Вилинских прича. Почиње Други свјетски рат. Током ратних година он неуморно ради на Господару прстенова.

1945. Рат се завршава. Толкин је изабран за професора енглеског језика и књижевности на Оксфорду

1947. Дио рукописа Господара прстенова је послат издавачима. Издавачи обећавају да ће објавити књигу, под условом да буде подијељена у три дијела, иако је то једна те иста књига

1948. Господар прстенова је завршен.

1949. Објављен је Фармер Гил од Бута. То је прича коју је такође првенствено хтио да запише за своју дјецу, јер им је то била једна од омиљених прича пред  спавање. У њој се види јак утицај енглеских легенди попут Беовулфа.

1954. Објављена су прва два тома Господара прстенова које је назвао  Дружина Прстена и Двије куле

1955. Објављен је трећи том Господара прстенова: Повратак краља, којим је комплетирана трилогија која је свјетску славу тек достигла касније.

1959. Џ.Р.Р.Толкин се повлачи са проферског мјеста у пензију.

1962. Појављују се Авантуре Тома Бомбадила. Том Бомбадил је лик који се појављује у Господару прстенова као помагач дружини хобита који са собом носе Прстен моћи. Он на њега, за разлику од свих осталих бића, нема утицај, због чега је овај лик уствари најмистериознији и најтајанственији лик у читав трилогији. Његово значење никад није потпуно објашњено, па чак ни у Авантурама Тома Бомбадила

1964. Објављено је Дрво и Лист. Тужна прича Мазалов лист је најбољи кратки приказ Толкиновог стила писања. Опширан опис свијета у ком се његови јунаци налазе, у ком је свака појединост неког објекта или бића веома важна. Као што се види у називу прича, највећи акценат је стављен на дрво и његов лист.

1965. Појавом америчког издања Господара прстенова започиње култ овог романа. Обрађује се као лектира у појединим америчким школама, а најбољи показатељ величине су бројни натписи у метроима широм САД-а: Фродо живи!

1967. Објављен је Ковач из Великог Вутона и Пут без краја

1968. Толкинови се селе у Пул код Борнмута

1971. Едит Толкин умире у 82.години. На њеном епитафу, Толкин је назива Лутијен Тинувијел, при том алудирајући на лика из његових прича која је важила за најљепшу и најхрабрију жену, која је мијењала бесмртност и ту своју љепоту за љубав према једном смртнику.

1972. Толкин се враћа у Оксфорд и прима признање од саме краљице

1973. Џон Роналд Рејл Толкин умире 2.септембра након великог броја дјела, учества и рањавања у Првом свјетском рату, четворо дјеце и 81 године живота